Violinistkinja bez sluha

Da li ste ubeđeni da iz svakog posla kojeg se prihvatite iscedite maksimalnu dobit?

Pročitajte pričicu o violinistkinji sa kojom je razgovarao prijatelj Tom Šrajter i ujedno razmišljajte o svom poslu.

Violinu je svirala stvarno grozno

Pre nekoliko meseci sam šetao jednim primorskim mestom. Atmosfera je bila veoma živahna: ulični prodavci su prodavali neupotrebljive turističke suvenire, agenti pozivali na turističke izlete, a tu je bila i devojka koja je svirala violinu. Pred sobom je imala otvorenu kutiju za violinu u koju su turisti ubacivali kovani i štampani novac najrazličitije vrednosti.

„Škrip, škrip, škrip...”

Oslušnuo sam njeno sviranje. Zvučalo je kao da vuče nokte po školskoj tabli. Pomislio sam da joj dam novac da prestane sa sviranjem. Tako bih je nagradio za paranje živaca pa sam odlučio da primenim drugu strategiju.

Prišao sam da joj postavim nekoliko pitanja. Očito je da je početnica. Nije mogla istovremeno da svira i razgovara samnom. Zato je na kratko prestala da svira i počeli smo da razgovaramo.

Tom: „Dakle, koliko dugo već maltretiraš prolaznike svojim sviranjem?”

Domišljata violinistkinja: „Oko dva meseca. Tada sam počela da učim da sviram violinu ali mi roditelji, pre svega zbog otpora komšija, ne dozvoljavaju da vežbam kod kuće. Kažu da moram da izađem napolje da se nadišem čistog vazduha”.

Tom: „A zašto si za vežbanje izabrala baš najomiljeniju ulicu u gradu? Zar ne bi bilo bolje da si otišla da vežbaš negde gde niko zbog toga ne bi trpeo?”

Domišljata violinistkinja: „Razmišljala sam o tome, ali pogledajte koliko se para skupilo u kutiji. Plaćena sam da vežbam! Zar to nije fantastično! Ujutru u kutiju ubacim nekoliko kovanica, počnem da vežbam, a turisti mi neprestano ubacuju novac u kutiju”.

Tom: „Imaš pravo. Ako želiš dobro da sviraš moraš da vežbaš, a zašto na taj način ne bi nešto i zaradila. Dakle, koje prednosti pored plaćanja si još našla u takvom načinu vežbanja?”

Domišljata violinistkinja: „Imam šansu da mnogo naučim o ljudskoj prirodi. Već po izrazu očiju znam koji turista će mi dati novac. Veoma mi je zanimljivo da posmatram kako ljudi reaguju na moje sviranje. Ponekad neki baš ne mogu da odluče da li da mi plate. Ako im se osmehnem i uspostavim kontakt očima, onda mi plate. Ako to ne uradim, odlaze. Naučila sam da upravljam svojom zaradom”.

Tom: „Plaćaju ti vežbanje, a ujedno još učiš o ljudskoj prirodi. To iskustvo će ti sigurno koristiti. Bravo devojko”.

Domišljata violinistkinja: „To još nije sve. U sledećem semestru moram da pripremim ispit iz psihologije koji uključuje i praktični rad: moram prikupiti određeno životno iskustvo. Pošto to sada radim sviranjem violine sledećeg semestra ću imati više vremena za provod sa prijateljima”.

Tom: „Strah me je da pitam. Da li je moguća još neka prednost?”

Domišljata violinistkinja: „Da li vidite onaj BMW preko ulice? Na tom mestu svaki dan sviram nekoliko sati. Vlasnik onog auta uvek pogrešno parkira. Naravno da zato strahuje od pauka i policije. Dogovorili smo se da ga odmah pozovem na mobilni telefon ako su policajci u blizini. Naravno da mi tu uslugu rado plaća”.

Tom: „Dakle, pored toga što ti turisti plaćaju za vežbanje i vlasnik automobila ti plaća da paziš na njegov auto. Ti stvarno znaš kako najviše da izvučeš od nekoliko sati svojeg slobodnog vremena”.

Domišljata violinistkinja: „To je tek početak. Roditelji mi naime svakog dana pre nego što krenem daju nešto novca za užinu. Na kraju krajeva ovde sam sasvim sama i niko ne brine o meni”.

Tom: „Kladim se da za užinu potrošiš manje nego što ti roditelji daju, zar ne?”

Domišljata violinistkinja: „Ako ću da kažem istinu, hranu i piće dobijam besplatno. Veći broj uličnih prodavaca mi je ponudilo besplatan obrok ako im obećam da neću previše da se približavam mestima na kojim rade. Ponekad tako dobijem više hrane i pića nego što mogu da pojedem pa višak prodam onim momcima koji sa druge strane ulice sviraju gitare. Oni ovaj posao ne razumeju”.

Tom: „Mislim da sam o tvojim najrazličitijim izvorima zarade dosta čuo. Primećujem da si stalno nasmejana. Kako to?”

Domišljata violinistkinja: „Svaki dan imam priliku da nekoliko sati posmatram momke. Precizno mogu da ocenim koji su turisti, koji su odavde, a ko je od njih zaposlen. Od svih sam izabrala četvoricu koji su ušli u uži izbor za mog novog dečka. I pošto svaki dan ovde sviram violinu nemam problema u uspostavljanju kontakta sa njima”.

Tom: „Ti stvarno znaš da izvučeš najviše od svog vežbanja violine. Ovde imaš 10 dolara i želim ti mnogo sreće. A kada završiš studije možeš da mi se javiš. Za tebe će se uvek nači neki dobar posao”.

Šta možemo da naučimo od nesuđene violinistkinje?

Devojka nam je svakako pokazala da ulični umetnici nisu uvek gubitnici. U njenom primeru je reč o budućoj uspešnoj poslovnoj ženi koja će iz svakog posla umeti da izvuče najviše.

Razmislite kako biste posao i imovinu svog preduzeća bolje iskoristili. Ako sada svojim poslom zaradite npr. 1.000 evra možda bi vam svaka dodatna inovacija u stilu naše violinistkinje donela nekih sto evra dodatne zarade. Pri tome to je dodatni prihod zbog kojeg ne biste morali ničega da se odreknete.

Pogledajmo nekoliko primera iz nama bliže okoline:

a) Neka preduzeća koja nas redovno zasipaju lecima i brošurama za štampu i distribuciju ne plaćaju ništa. Troškove, naime, prevale na svoje dobavljače. Koliko puta biste vi štampali i poslali letke za koje ne morate da platite ništa? Sada bolje razumete sve punije poštanske sandučiće?

b) Direktor računarskog preduzeća svakog meseca napiše članak za računarski magazin. Zato mu urednik dozvoljava da objavi informacije o svom preduzeću. Ujedno ima i popust za oglase. Njegov kolega (konkurent) oglase plaća po punoj ceni...

c) U našoj poslovnoj zgradi imamo 6 vratara koji nas naizmenično obezbeđuju 24 sata dnevno. Jedan se ponaša slično našoj violinistkinji. U radno vreme na kompjuteru pravi kompjuterske igrice. Drugi vratari u radno vreme gledaju televiziju i čitaju Lejdi . Ko bolje koristi svoje radno vreme?

d) Moj prijatelj Boris svake godine izlaže na sajmu. Posetiocima podeli upitnike koje oni rado popune jer je to uslov za učestvovanje u nagradnoj igri. U upitniku posetioci napišu šta planiraju da kupe narednih meseci. Boris zatim imena tako dobijenih potencijalnih kupaca proda preduzećima iz različitih oblasti. Samo prodaja imena donese mu zaradu tri puta veću od troška zakupa sajamskog prostora. Drugi sajam doživljavaju kao trošak, a Boris kao direktni izvor zarade.

e) Prijatelj Boštjan ima dve sekretarice. U poslednje vreme mu posao baš ne ide najbolje pa je razmišljao da bar jednu otpusti. A onda je utvrdio da su u zgradi mnogim poslovnim ljudima potrebne dobre radnice. Sada za određene poslove svoje sekretarice pozajmljuje susedima.

Razmislite dakle kako biste svoju imovinu bolje iskoristili, kako bi se vaš posao sa malim promenama mogao napraviti profitabilnijim? Sve što vam je potrebno je malo domišljatosti. Setite se violinistkinje i potražite bar tri dodatna izvora prihoda u vašem poslu.